Osvrt na zadnju posetu rodnom kraju...

Upravo se priblizava jos jedna ‘jubilarna’ godisnjica iz mog emigrantskog zivota sem sto ovog puta se to dozivljava vise sa setom nego nekim posebnim uzbudjenjem i jos manjim ocekivanjem da ce se isti dogadjaj ponoviti kao sto je to bilo ranijih godina bezbroj puta. 

Naime radi se o ovome.  Od osmog jula pa do sesnajstog 2010te godine sam bio posetio stari kraj po prvi put (posle 26g.!) gde se po mnogo cemu stara narodna uzrecica potvrdila da sa; - vremenom sve se menja, i da vise nista nije kao sto je nekada bilo.  Od samog sletanja na beogradskom aerodromu svi mi putnici prosli smo bez carinske kontrole dok mi je uniformisana sluzbenica  na salteru sa osmehom (u znaku dobrodoslice ali bez reci) udarila pecat ulaska u zemlju. 

Na salteru Rent-A-Car ljubazan mladji sluzbenik je bez oklevanja pronasao moju rezervaciju iz USA (tip kola  i za koliko dana), ali prilikom moje predaje vozacke dozvole ispostavilo se da sam ‘prestar’ (po vazecim propisima) da vozim po SRB i da ce morati da porazgovara telefonom sa sefom ‘sta da uradi samnom’ jer sam preko dozvoljenih 70g. (tacnije 71g.  i 8 meseci).  Na moje pitanje kako mi to nije primeceno kada sam bio rezervisao kola nije mi odgovoreno vec sam po ‘sefovom’ blagoslovu (bez ikakve nakanade!) ipak dobio kola Renault, ne kola koja sam bio rezervisa vec sta je bilo pri ruci. 

Na putu za Coku imao sam nameru da svratim i posetim starog druga u N. Sadu, ali pri prilasku okolini grada radovi na putu su bili u punom jeku i bez ikakvih oznaka za izlazak sa puta te sam bio promasio izlaz sa nekih desetak kilometara sve do prve benzinske stanice gde su me uputili kako da se vratim nazad (ilegalnim zaokretnom na autoputu, jer prelazne rampe nije bilo nigde na vidiku).  Voznja po gradu je bila prilicno ‘izazivajuca’ i ako sam iskusan vozac po vecim gradovima USA, ali vozacki mentalitet pojedinih vozaca po gradu N.S. u uporedjenju sa vozacima Los Angeles-a, S.F. ili NYC je bio za mene vozeci po N.S. najblaze receno neuporedivo - zamoran. :) 

Posle krace posete drugu i njegovoj familiji konacno stizem u kasnim vecernjim satima i do destinacije gde me je cekala sestra (koja je bila isto u poseti iz Calif.) sa komsinicom sedeci na klupi ispred kuce.  Sledeceg jutra prvi utisci su mi bili prakticno zapanjujuci kako su drveca bila razgranata (drvoredi, tj. drveca su bili skoro spojeni i ako su svojevremeno bili prilicno rastavljeni).  Sledeci ‘dozivljaj dana’ je bio da izuzev jednog starog mi druga ni jednog od vecine ostalih poznanika i prijatelja nisam prepoznao u susretu na pijaci ili prolazu jer je vreme bilo ucinilo svoje.  Iz kratkih razmena o zdravlju i familijama sve se svodilo na potsecanje iz davne proslosti, o nasim sinovima i kcerima koji su i sami vec odmakli u godinama zivota, i pridoslim unucadsima dok o  najnovijim novostima dana iz sredina u kojima smo proveli zadnjih 26 godina nisu bile ni dotaknute a kamoli ‘razglabane’ kako to obicno biva kad se covek nadje medju ‘svojima’.  Taj cin prisutnosti ‘medju svojima’ ma kolko da je bio ispunjen pozitivnim osecanjem i zadovoljstvom u susretu sa ‘starim drustvom’ i poznatim sokacima ipak svaki susret i pozdravljanjem sa ‘dovidjenja’ je bio prozet vise tugom nego osecanjem da cemo se zaista opet negde ponovo sresti. 

Kao sto rekoh, vreme je ucinilo svoje kad se covek oseca vecim strancem u svom rodnom kraju nego u zemlji gde je proveo 2/3 svog zivota, gde je sve ostalo  (osim svog maternjeg jezika, par oronulih kuca, i  starih sokaka I grobovi svojih predaka) postalo prakticno nepoznato.   Ipak tih osam dana (zvanicno po pasosu) ili sest dana proputovanja po mestu i okolini gde sam bio odrastao i odakle sam se bio otisnuo u ‘beli svet’ davne 1964te su ostavile u meni nezaboravan utisak, i mada bih (po nekad) pozeleo da se opet nadjem i prosetam (tacnije, provozam) starim drumom (od Coke do Kikinde, Sente i Kanjize, Crne Bare i Jazova, a ponajvise  mog sela Ostojicevo) i zastanem pokraj njiva sa rascvetanim suncokretom i nadisem mirisom kamalice, sanse za tako nesto su vrlo male, tim pre ukoliko i dalje postoji restrikcija (iz 2010te) da se kola u SRB NE rentaju starijim od 70 godina ivota?!

 

Umesto put do 'starog komsiluka' bice to opet put po ovdasnjem do visokih Appalachian Mountains,
http://tinyurl.com/qx753ot  prostranog Texas-a,  http://tinyurl.com/o8u4lu9   i presusene Californije  http://tinyurl.com/pvbvtfg  (a najverovatnije bice to iza kuce ; )

 

- Old Hickory Lake  http://tinyurl.com/q8jzvxo
*

Pozdrav svim zemljacima ma gde se nalazili!