American Adventures & Putopis ...: 2012: Prvi deo sa naseg putovanja...

Ove godine kasnimo sa nasim putovanjem u odnosu na prethodnih sedam godina gde smo obicno do ovog doba bili uveliko na proputovanju sirim delom USA. Jedan od razloga sto smo do ove sezone putovali nasim RViem (Kamperom) bez narocitog spremanja i planiranja oko gde cemo i kako cemo stici do destinacije, jer je sve vec bilo spremno u RViju, a polazak, zastoj kao i povratak sa jedne ili druge lokacije je uvek islo po uobicajenom planu, tj. - kad nam se 'cefne'!:)

Ovog puta to nije islo 'po cefu' vec kako to drugi nalazu, pocev od samog pocetka na aerodromu u Nashville nas je docekalo sa skidanjem cipela i ispraznjivanjem svega i svacega sto se obicno nadje u djepovima i stavljanjem sve to u plasticnu korpu koja prolazi kroz snimanje kao sto i samo prolazimo kroz aparat gde sa podignutim rukama TSA sluzbenik nas snima i pregleda sve do golih kostiju. Sa najmanjim zvukom neke sumnje (zaboravih da stavim u korpi mali elektronski calculator) mi pokazuje rukom da se parkiram po strani gde me ceka drugi TSA sluzbenik da me dobro opipa da nebi imao jos po nesto sto nije dozvoljeno da se unosi u avion.

Dok se to desavo sa mojom 'dobrodoslicom' vidim moju 'Sosu' da se ispoveda drugom TSA sluzbeniku sa njenim otvorenim prtljagom iz koje vade neke kreme i hair spray koje se ne sme unositi u avion i nudi joj se da se vrati nazad do saltera gde bi mogla da trazi da se nadje njen kofer i spakuje te stvarcice u kofer i tako posalje u gepek aviona ili da se to baci u kos i mi nastavimo dalje bez mnogog uzbudjenja.:)

Naravno, nastavili smo dalje samo nasmejani i sa gundjanjem u svoju bradu (kao i mnogi drugi koji su prolazili istu tu dobrodoslicu kao i mi sami.:) Prvo smo zastali na lak dorucak u jednom od tih fast food restorana na aerodromu, a zatim otisli do naseg odredista odakle smo mirno ocekivali da cemo poci kao po rasporedu leta. Destak minuta pred poletanje nam javljaju preko razglasne da ne znaju gde je posada aviona jer ih jos nema, pa su se rapspitalu u Marriott hotelu dali oni znaju nesto o njima(?!). Dvadest minuta kasnije dobijamo obavestenje (preko razglasne) da posada nije tu jer po FAA regulative ispunili su fond sata leta i ne mogu da nastave dalje jos za 2.5 sata, a mi koji cemo izgubiti konekciju u Dallasu da predjemo na drugi Gate odakle bi bili prebukirani da nastavimo dalje.

Kada smo stigli do preporucenog saltera, tamo stoji napomena da ce polazak da kasni skoro citav sat sto ce nam opet umaci avion iz Dallasa. Zahvaljujuci ,smart phone' Sosa naziva Dallas da nas prebukiraju za bilo sta samo da stignemo do LA i posle vise od pola sata na telefonu i nekoliko kombinacija da jedan od nas dvoje leti prvo pa da saceka drugog nesto kasnije (nisu imali dva mesta u istom avionu?) njzad radosna vest je dosla da su nasli dva sedista u istom avionu ako smo 'voljni' da stignemo tamo samo 4 sata kasnije od orginalnog plana!

Presretni da cemo ipak stici bar u isti dan gde smo bili naumili, prihvatamo sve uslove i brze bolje opet preko 'smart phona' surfujemo Google za broj Avis Rent-A-Car, da ih obavestimo da smo jos uvek za preuzimanjem unapred rezervisanim kolima ali sa zakasnjenjem pa da nas ne izbace iz sistema kao 'Cancelled')! Najzad, stizemo u LAX, preuzimamo kola i sa molitvom u sebi uputimo se prema Hwy 101 koji je u to vreme (oko 17h) zakrcen do guse sa svih pet traka u jednom pravcu. Cim samo se nasli na ulazu u Hwy 405 bilo nam je ocigledno da nam se molitva za otvoren put nije uslisila i zajedno sa hiljadama ostalih, mic po mic, presli smo prvih 15 milja (oko 24km) samo za skoro 2 sata, a ostatak puta od oko 300 km za svega 3 sata!

Od samog pocetka tog jutra (5:00am) pa sve do konacnog dolaska do planirane destinacije (22:00) uzelo nam je svega 17 sati sto je relativno ipak daleko krace nego da smo se uputilo sa nasim bivsim RViem jer bi nam uzelo 5 dana voznje da predjemo 2,500 miles, tj. 4000 km.

Iz prilozenog uporedjenja proizilazi da svaki izbor danasnjeg putovanja ima svoje dobre i lose strane. Avionom je brze i jeftinije i pored svih 'glavobolja' sa kojima se covek moze suociti dok je sa RViem komotnije i sporije, a i vise zamorno voziti (10+ tona RV) u proseku dnevno po 800 km.

Samo, dok smo prolazili kroz sve to cekanje i neizvesnost polaska i dolaska, vise puta smo zazalili za nasim RViem i nacinom putovanja kakvo smo u zadnjih sedam godina imali sirom USA/CAN!

Evo par slika sa prvog putovanja ove sezone: Klikom na sliku uvelicava se: