2013: TSU-Studentsko ocenjivanje profesora...

Kao sto sam bio naveo u ranijem javljanju na ovim stranicama, pred zavrsni ispit profesori dobiju za svakog studenta u klasi tri formulara da podele studentima na kojima oni upisuju/oznacuju ocene za svako pitanje na formularu.  Ustvari, tako je to bilo do ove godine dok od sada svega dva formulara za rucno ispunjavanja ocenjivanje profesorskog rada za M.E. Dept. dok jedan (opsirniji) upitnik se ispunjava preko Interneta od svakog studenta preko svog/licnog naloga. Ta dva formulara od Departmenta nastavnog programa se dostavlja sefu katedre (ili dekana) i unosi u arhivu kao i stavlja na uvid komisiji za vreme akredative nastavnog programa.

 Za nesto opsirnije o ocenjivanju od ranije, pogledajte ovde:  http://advanturesusa.blogspot.com/2012/05/tsu-ocenjivanje-rad-profesora.html

Ove dve kopije su iz mog zadnjeg semestra; TSU - Deapartment of Mechanical & Manufacturing Engineering.  (Klikom na dokument/sliku, uvelicava se)

Pored navedene formalnosti poslovno-nastavne administracije postoji i druga strana medjusobne licne paznje nastavnog osoblja kao i u vecini poslovnih organizacija osim sto umesto susreta i kraceg caskanja oko 'Water Coolers and Coffee Machines' to je najcesce u hodniku ili liftu prilikom odlaska na, ili dolaska sa predavanja.  Naravno, izuzetci ma koliko retki ipak postoje gde se sretnemo u TSU kafeteriji na rucku ili se nadjemo negde u gradu.

Jedan od takvih izuzetaka je bio prosle nedelje (5/10) gde mi je bio priredjen 'oprostajni rucak' od nekoliko kolega iz istog (M.E.) nastavnog programa povodom mog KONACNOG odlaska u penziju! :)  Kazem 'konacnog' jer sam u stvari otisao u 'punu' penziju jos 2004te iz Ventura College, Ventura, California dok sam na TSU predavao samo honorarno (dva predmeta) u zadnjih osam godina, tj tokom prolecnog semestra (polovinom jan. do kraja aprila).

Toliko za sada o studentarijama, a od sada o ribolovu i ostalom. :)
*
*

Na 'oprostajnom rucku' sa mojom Sosom i nekoliko kolega sa TSU-M.E. programa...

Za stolom su: dve osobe rodjene u Americi, dvojica su iz Irana, dvojica iz Nigerije, jedan iz Indije, jedan iz Bangladesh-a, i jedan je iz - Srbije.  (Na vama preostaje da pogodite ko je odakle) :))
*

Poseta familiji u Austin, Texas

Kako to obicno biva da se familija skupi na jednom mestu za vreme praznika, tako sam se i ja nasao  u poseti kod starijeg sina i njegove porodice na dan naseg pravoslavnog Uskrsa odakle vam ovo piskaram (Austin, TX).

Doduse, kada kazem da se 'familija skupi na jednom mestu' to je vise kako se to u dansnje vreme okuplja, jer je retko gde je familija na par kilometara dalje jedna od druge kao sto je to nekada bilo.  Danas je to po onoj lalinskoj; - bilo nekad i ostalo da se pripoveda, tim pre, sto u mom slucaju svaka poseta uzme tri sata leta da se poseti stariji sin u Texas-u,  (kolima oko 1,500 km), sestra u Kaliforniji, pet sati leta (kolima 4,000 km), brat u saveznoj drzavi Utah, cetir sata (kolima 3,000 km), dok mi je najmladji sin najblizi sa kolima oko 50 km.

Najcesca mogucnost da se vecina nas iz familije okupimo na istom mestu i u istom vremenu je za  vencanja ili pogreb, dok je sve ostalo zavisno od uskladjivanja slobodnog vremena (cak i za nas penzionere:).  Sve ovo sto navodim nije nikakva novost ili izuzetak sa vecinom familija iz ovih i drugih sredina, vec dobro ustaljena rutina danasnjeg tempa zivota gde se najcesce cujemo i 'posecujemo' elektronskim putem.  Koliko smo danasnjom tehnologijom dobili u vremenu, tj. u brzoj komunikaciji, toliko smo, pa i vise, izgubili na drugoj straini.  Ma koliko da sam cesto u kontaktu sa mojim unucadime preko video zapisa, jedno je biti sa njima u virtualnom svetu a sasvim je nesto drugo biti sa njima u fizickom dodiru.

Ukratko, sutra (5/6) se vracam kuci sa emotivno 'napunjenim baterijama' gde cu nastaviti njihovo povremeno dopunjavanje preko Skype-a, pa negde tokom oktobra meseca opet navratim da zajedno podelimo par dana, i tako u krug za sva vremena kao i vecina drugih (deda i baba odvojenih od svojih unucadi) sirom sveta cije fizicke razdaljine nas ne dele samo po kilometrima vec i - kontinentima.

Tako je to u danasnje vreme, umesto da 'navratimo' jedan kod drugog peske ili biciklom, to se navraca autom ili avionom, a nebi me iznenadilo da se neke price iz sveta fantazije i ostvare i da (po ovdasnjem) 'teleportation' postane cak i stvarnost, tj. da se sa pritiskom na 'dugme' premestimo sa jedne lokacije na drugu bez fizickog putovanja)! :))

Evo par snimaka iz te posete. (Klikom na sliku, uvelicava se)
*

Sin Sasha sa unukom Alexa (21 mesec)

Kod Sashe:  Deda zamesio 'leskovacku', a tata (Daddy) izrostiljao....

Posle Pljeskavice, vreme je za citanje...

Nagadjanje ko ce koga da hrani....

 

Sasha sa porodicom u svojoj kuci dok su ove dole kuce iz istog - komsiluka.

Prve cetir slike su od kuce za prodaju "Open House" kroz koju smo se 'prosetali' sa 5,050 sq. ft. (470 kv. m) za samo $799,500 :) dok su ostale kuce pretezno kupljene/nastanjene sa nesto nizom ili visom cenom.

Pogled sa balkona iz te "Open House" kuce. 

Setnja kroz komsiluk - Lakeway (Austin), TX
Za opsirnije pogledajte ovde; http://tinyurl.com/cu8nwxm
*

Pred polazak za nazad.... (samo jos jednu sliku:))
*
*