Dok su javna glasila puna svakodnevnih dogadjaja iz celog sveta od kojih su neka vise privlacna i uzbudljiva od drugih, retko kad se moze naici na opsirniji clanak o lokalnim obicajima ispracaja pokojnika do njihove vecne kuce. Navodim 'lokalnim' (tacnije, okoline Nashville-a) gde se obicaji razlikuju po nekim crtama (od ostalih sredina) od nacina objavljivanja u lokalnim novinama i drugim medijama do samog cina sahrane.
Doduse, moje poznavanje pogrebnih obicaja je vrlo povrsno i ograniceno vise na sredinu gde sam, i gde sira familija moje 'Sose' odavno/generacijama zivi (Middle Tennessee, tj. srednji deo drzave Tenesija) nego bilo kog drugog podrucja. Sa jucerasnjeg isprecaja pokojnice iz sire familije moje Sose, pogrebni obicaji se mogu opisati ovako:
Po dojavi umrlog, pokojnik/ca se preuzme od Funeral Home, tj. pogrebne firme da se pripremi (Embalming) za sahranu. O detaljima 'pripreme' moze se naci ovde; http://www.amsocembalmers.org/docs/embalming-process.pdf .
Dan pre sahrane se najavi poseta u kapeli, obicno sat ili dva privatne posete familije pokojnika a posle par sati za ostale. Kovceg pokojnika je najcesce delom otvoren dok venci i cvece od rodbone i ostalih su izlozeni po strani. U kapeli postoje klupe ili stolice za sedenje, na desnoj strani sa oznakom za familiju, dok sa leve strane za ostale.
Za vreme posete celo vreme se prikazuju, na platnu ili veceg ekrana, slike iz zivota i dozivljaja pokojnika od najmladjih dana. U blizini sanduka obicno se nalazi neko iz uze familije da prihvati saucesce posetilaca. Obicno se te posete desavaju u kasnim popodnevnom vremenu do kasno uvece da bi radnim danima bilo moguce za zaposlene da posete (16-21h).
Sutradan, opet se zakaze kraca poseta u istoj kapeli, ili crkvi gde se odrzi i propoved sa svestenikom (zavisno koje veroispovesti je bio pokojnik) posle se kovceg sa pokojnikom zatvara, cvece se iznosi napolje u neko vozilo, a za cvecem i kovceg sa 6-7 'pallbearers' (http://en.wikipedia.org/wiki/Pall-bearer, tj. prijatelji ili poznanici pokojnika ili familije. Kovceg se stavlja u pogrebna kola i nosi do groblja koje prati, prvo familija pa ostali. Obicno ukoliko je groblje dalje od crkve ili kapele u vecim mestima (pa i selima) lokalna policija (ili 'policija' pogrebne kuce) obezbedjuju prolaz preko raskrsnica bez zaustavljanja ili prekidanja kolone.
Po dolasku na groblje, obicno se odrzi kraci pomen sa svestenikom i pre nego sto se kovceg spusti u raku svi posetioci napuste groblje, familija se obicno pozove na mali zakusak negde pri crkvi ili nekom drugom mestu. Tokom celog tog procesa oprostaja retko se kad moze videti po koja suza, nikad zapevanje ili naricanje.
Naravno, izuzetci uvek postoje kao i sto postoje razni obicaju u svakom drustvu, pa tako i u ovom mom komsiluke po pitanju svadbe, rodjenja i ispracaja POKOJNIKA.
Za opsirnije/detaljnije pogrebne obicaje u Americi moze se naci, izmedju ostalih na netu, i na ovom linku; http://thefuneralsource.org/trad01.html
*
*
P.S. U iducem javljanju bice nesto zanimljivije iz veselije strane ovdasnje svakodnevnice. :)
Deo puta do Camdena od Nashville-a prema Mephis-u : https://www.youtube.com/watch?v=AuSxnUNsFW4&feature=c4-overview&list=UUiI7-vwlT0tV0KZ8y_4YXIA
*
*
