1964-2014: Iz zapisa mog imigrantskog zivota

Prva knjiga (u prilogu) objavljena: 1996
Druga knjiga u prevodu (PDF): 2014
Ostale publikacije (u arhivi): 1975-2004
*

 Amazon, Kindle  Edition:  http://tinyurl.com/8ym6o3m
(217 strana)

                                                    Text copyright © 2012 by Nick Vrajich

                                                                All rights reserved
                                                          ISBN 978-1-4675-3300-3

                                                  http://tinyurl.com/pfb397b

 

*
 I Z V O D iz knjige... 

 PREDGOVOR

 

Podnaslov: Zapisi iz imigrantskog zivota je obradjen prevod moje prve knjige izdate na engleskom jeziku u cijoj sadrzini je sazet opis prvih 30 godina (1964-1994) mog imigrantskog puta i zivota. Neki detalji iz te knjige su uprosceni dok su drugi prosireni kao i dodati koji obuhvataju 50 godina zivota (1964-2014 i rada u imigraciji, pretezno SAD.  

Takodje, prva knjiga je namenjena mojim sinovima i buducim pokolenjima koji su rodjeni ovde u Americi i koji budu zeleli jednog dana da saznaju neke detalje iz zivota njihovog oca, dede i pradede koji je svojim izborom, izabrao da prozivi svoj zivot u zemlji njihovog rodjenja.  

Ova knjiga, u prevodu, je namenjena vama mojim sunarodnicima koje interesuje zivotna prica moje generacije imigranata ciji put do sredina u kojima smo se nasli nije bio po mnogo cemu isti kao vecina skorasnjih imigranata koji su otisli iz rodnog kraja tokom ‘90tih i pocetkom 2000g. 

 

Pocetak mog zivota u imigraciji je u mnogome slican ostalim, bar sto se tice prilagodjavanja novim sredinama, nepoznavanju i ucenju stranog jezika, prihvatanju novih obicaja i iznad svega mnogo dana ispunjenih nostalgijom za rodnim krajem i svemu onom sto smo ostavili u njemu. To bi bilo otprilike pocetak i kraj price svakog od nas u imigraciji, to nam je zajednicko, dok je sve ostalo individualna stvar. 

 

Prica koju zelim podeliti sa vama nije prica o nekom glamurnom, tj. zavidnom zivotu u svetlecem sjaju Los Andjelesa i Holivuda iako sam ziveo u njihovom okruzenju, ili nekom paradiranju u poznatom soping centru holivudskih zvezda, Rodeo Drive u Beverly Hills-u, vec je prica obicnog coveka poput bezbroj drugih cije zivotne price nisu nista manje vredne ispricati, ali koje najcesce ostaju ne napisane.

 Moj put od radionice do profesorske katedre je bio prozet izazovima koji nisu bili nista manji niti veci od ostalih koji su prosli slican put, osim sto sam prolazio sve to daleko od svojih gde sam rodjen, studirao sam jezikom koji nije bio moj u drustvu koje nije bilo moje da bih podelio radost i tugu pri svakom polozenom ili ne polozenom ispitu za vreme visegodisnjih studija. 

I na kraju, dok se sve to sabere i oduzme, vreme je ucinilo svoje; sinovi poodrasli, unucadi pristigli, radni vek i sve ostalo sto se podesavalo za to vreme je ostalo samo u secanju dok su se neki detalji iz tog vremena pretvorili u zapise ove price, prica koja se proteze dugi niz godina mog imigrantskog zivota.

 

                         

 

                                             SADRAZAJ

LEKTOR

POSVETA

PREDGOVOR 

(187 strana)

*
*

PRVI PERIOD
 

1964: SFRJ - Polazak u neizvesnost

ITALIJA – Turisticki

FRANCUSKA – Turisticki

DRUGI PERIOD
NEMACKA – Prelazni deo
> U.N. Centar za izbeglice > Prvo radno iskustvo > Drugo radno iskustvo  

TRECI PERIOD

1965: KANADA - Pocetak imigrantskog zivota

CETVRTI PERIOD

1967: Kalifornija – Turisticki / prelazni deo
> INS: Privremena dozvola za rad

PETI PERIOD

INS: Status imigranta

1968: Pocetak studija; prva poseta

1970: Druga poseta

1971: Nastavak studija

1973: Pocetak karijere (Orange Coast College, CA)

1978: EVROPA - Privremeni boravak

1980: Povratak u Kaliforniju i nastavak Ph.D. studija

1984: Novi izazovi 1989: Texas

1992: Skolska administracija (Tennessee)

1999: Ponovo za katedrom (California)

2004: Pocetak “zlatnog doba”

2010: Zadja poseta

EPILOG DOGADJAJA

MESTA PREBIVALISTA
 FOTOGRAFIJE  

NOVINSKI PRILOZI
_______

(207 strana)

*
*

Kampovanje: Texas & Mississippi

Krajem jula meseca (2011) smo bili u Austin, TX povodom rodjenja nase najmladje unuke Alexa.  Isli smo nasim RViem od Nashville-a do tamo preko Dallas-a, a u povratku smo posetili (preko Houston-a) i grad Biloxi u saveznoj drzavi Mississippi. Na tom kruznom putovanju (oko 3,400 km) smo proveli tri nedelje. Za vreme boravka u TX, dnevna temperatura se kretala izmedju 100-109F (38-43C), sto je bilo izuzetno toplo i susno leto, dok u Biloxi (na obali meksickog zaliva; Gulf of Mexico) je bilo svezije pa cak i malo kise.

Na putu i u kamp-parkovima u kamperu (RV) je bilo prijatno sa klima uredjajem koji je prakticno bio ukljucen, dan i noc, od polaska do samog povratka. To nam je takodje bio i zadnji put sa nasim RViem sa kojim smo, tokom zadnjih sedam godina, prosli kroz (ili posetili) 43 od 48 kontinetalnih saveznih drzava Amerike i jedan deo provincije Ontaria u Kanadi. Obzirom da je to bilo i tz. 'oprastajno' putovanje RViem, evo da se dotaknem i nekih detalja oko toga.Model kampera po samoj slici je kao autobus (Class-A) koji se mogu videti po putevima sirom USA/CAN. Nas model "HR/Holiday Rambler Vacationer" je bio 10.5 m duzine, 3.7 m visine, i oko 11 tona tezak, zavisno koliko se sta nosilo za put po onom; - nek se nadje, zlu ne trebalo.:).

Ovo navodim da bi bilo jasnije na sta smo neki put nailazili, po silasku sa auto puteva, na sporednim deonicama koji povezuju manja mesta i sela starijim pokrivenim drvenim mostovima. Prolazna visina ispod krova tih mostova su bila niza od visine kampera pa smo zbog toga morali kilometrima zaobilaziti da bismo stigli do lokacije gde smo bili naumili. Doduse, to nam nikad nije smetalo, jer nigde nismo bas morali stici na 'vreme' vec onako 'polagacko' - penzionerski.:)

Sto se odnosilo na unutrasnji raspored u kamperu to je bilo vise nego komotno za duza putovanja. Samo vozenje na duze staze nije bilo zamorno cak i po najguscem saobracaju po gradovima kao sto su; Los Angeles, Las Vegas, Chicago, i ostali; tim pre, sto vecina takvih gradova ima zaobilaznih saobracajnica. Obicno smo prelazili izmedju 500 - 650 km/dan a sama voznja sa vucnim kolima pozadi (zajedno skoro duzine velikih kamiona) je bilo lakse nego naci povoljnu benzinsku pumpu u manjim mestima gde su najcesce gradjene sa prilazom za lokalno snabdevanje kracih vozila. Kada sam vec pomenuo gorivo, potrosnja goriva na 100 km je bila izmedju 30 -36 lt, zavisno od brzine i terena voznje, posebno u planinskim predelima.
Eto toliko i o tome, a sad da nastavim po staroj narodnoj; slika je vredna hiljadu reci (u mom slucaju, cak i vise, tj. bolje - sroceno)! :-)NAPOMENA: Ukoliko zelite, klikom izabrane slike mozete je uvelicati.

Negde na putu kroz drzavu Arkansas...



Za vreme voznje pokazuje pritisak u pojedinacnim gumama...

Pri ulasku u Dallas

U kamp-parku, siri deo Austin-a, TX

Gornja slika, pogled iz restorana pored niskog vodostaja jezera (zbog velike suse)!
Donja slika je pogled na potok u gradu sa vodenim kornjacama (pored restorana deca hrane Kornjace)

Zgrada Skupstine Texas-a u Auston (Texas State Capital) Vise o gradu; http://tinyurl.com/758kuke

U poseti ,malom mestu iz 'starog kaubojskog vremena' (sira okolinaAustin-a)

Zgrade na uglu nekadasnjeg manastira i tvrdjave"Alamo" (iz 18tog veka), sadasnji Muzej u San Antonio, TX

Pogled na "Alamo"

Popularna turisticka atrakcija, tz. 'Riverwalk' u neposrednoj blizini Alamo, San Antonio. Vise fotografija mozete pogledati na ovom linku; http://tinyurl.com/79fz53f

Ne..., to nisu leskovacki CEVAPI, vec meksicke Kobasice!:)
*
*

 

P.S. - Juce (8/9/15) smo ponovo posetili nedaleko od nas  RV Park http://tinyurl.com/ptgozyw   kolima tek toliko da obidjemo 'stare staze' gde smo dosta cesto kampovali izmedju vikenda kad je vise mirno i bez guzve u parku i bez jurcanja po jezeru motornim camcima i skijama.

 

Bilo je lepo proci parkom i ako je bila nedelja sa jos dosta popunjenih kamp parkiralista (campsites), ali je nesto ipak nedostajalo i pored sve udobnostu koje Cadillac CTS-4 moze da pruzi, jer nije isto samo proci parkom umesto biti u svom kamperu i onako 'domacinski' se raskomoditi kao nekad sto je bilo: :(


*
*

 

IZ LICNOG VIDJENJA: 2016 Predsednicki izbori na Americki nacin

I ako je do predsednickih izbora u – the good old USA ostalo jos citavih 15 meseci, politicka klima sirom ovog komsiluka postaje sve vise da lici na klimatske promene u svetu, tj. povisena temperature medju politickim kandidatima  (iz oba tabora) sa nepredvidjenim posledicama.

Sta nameravam da kazem je upravo da bi bilo lakse objasniti obicnom ‘smrtniku’ sta sve utice na klimatske promene u atmosferi nego kako to americki politicki system i dalje radi u ovom 21vom veku i ako je Ustavno zasnovan tokom 18tog veka (tacnije 17tog septembra 1787).  I ako su od skoro samog osnivanja Americkog Ustava (The U.S. Constitution) pa do danas ucinjene 27 izmene i dopune, u sustini,  bez promene je ostalo da se i dalje process biranja Predsednika i Podpredsednika USA cini kroz dve faze; indirektnim glasom naroda/glasaca i direktnim glasanjem predstavnika politckih partija. U prvom slucaju je rec o gradjanima svojim glasanjem dok je u drugom slucaju tz. U.S. Eletoral College.  

Obzirom da je namena kao i struktura Electoral College (EC) jedinstvena u americkom politickom sistemu u uporedjenju sa ostalim u svetu, pokusacu da rasclanim sta je ustvari EC i kako bi to u nacelu trebalo da funkcionise.

Kao pod #1, EC predstavlja proces po kojem tz. Electors  (biraci) biraju Predsednika i Podpredsednika USA.

2)  Ti ‘biraci’ iz EC ne mogu biti aktivni clanovii U.S. Kongresa ili Senata vec privrezene licnosti politicke partije kojoj pripadaju.  Delegati EC se biraju u svakoj saveznoj drzavi po odredjenom broju zavisno od broja legalnih stanovnika i njihovih predstavnika u Kongresu i Senatu iz cega proizilazi da svaka savezna drzave ima najmanje 3 do 55 delegata (najbrojnija Calif. ima 55 delegata).

3)  Dok 24 savezne drzave daju slobodu EC delegatima kako i za koga da glasaju bez obzira na izrazenu  naklonjenost prema predsednickom kandidatu, 26 imaju neke restrikcije i podlezu zakonskim posledicama ukoliko odstupe od vecinskog glasanja za predednickog kandidata iz svog distrikta.

4)  Na dan izbora, na listi kandidata za Predsednika i Podpredsednika USA cesto postoji i lista delegata iz EC (zavisno od drzave do drzave).  Glasnjem za predsednickog kandidata ustvari se glasa za delegata koji bi trebao da prenese taj ‘biracki’ glas kao svoj prilikom politicke konvencije gde se konacno i izbira Predsednik i Podpredsednik USA.

To bi bilo odprilike kako je zamisljen process’demokratskog’  politickog sistema iz vremena koje nema prakticno ikakvih dodirnih tacaka sa danasnjim vremenom i tehnoloskim razvojem.  Pobornici tog sistema i dalje tvrdo veruju da je potrebno i dalje nastaviti sa ‘indirektnim’ umesto direktnim biranjem gde volja naroda odlucuje a ne ‘saka’ politicki podobnih (da, ima ih i u ovom delu sveta!).  Od samog pocetka pa do sada se ispostavilo tri puta gde je kandidat sa manje glasova iz naroda dobio veci broj glasova iz EC i bio postavljen na funkciji predsednika drzave kao sto je slucaj iz skorasnjeg vremena gde je G.W. Bush dobio veci broj  glasova od EC nego od naroda; “In 2000, Al Gore won 48.38% of the popular vote and 266 electoral votes. George W. Bush won only 47.87% of the popular vote but received 271 electoral votes, thus won the election.”).

Koliko je ta zastarela zamisao politickog procesa odrziva ili ne, to je od 2010g. manje zabrinjavajuce u odnosu na financiranje politckih mocnika kroz super bogatih donatora i korporacija blagoslovom vrhovnim sudom (U.S. Supreme Court) odlukom da se dozvoli neogranicen priliv para (od individualnih ili korporativnih donora kroz tz. Super PAC) za promovisanje ili spoticanje politickih kandidata, posebno tokom federalnih izbora.  Po onoj narodnoj; - para vrti gde burgija nece, tako je bilo u svim sferama americkog politickog zivota od vajkada, ali nikada u tolikoj meri koliko je to prisutno danas gde se ocekuje da ce i ova politicka sezona bogato nadariti sve koji se bave politickim promovisanjem i spletkarenjem na TV i ostalim mediama.

 Nije ni cudo da se jos u pocetku izborne trke za kandidaturu vec ulazu milioni dolara, a do samog kraja ocekuje se izbor predsednickog kandidata vise po debljini dzepova donatora nego po politickoj doktrini samog kandidata.

Toliko o tome, a za dalje kokice (Popcorn & Coca-Cola Zero) se spremaju za prvu TV debatu iz republikanskog tabora (8/6/15) tako da po ovdasnjem; - STAY TUNED, tj. - budite u toku! :) *
*

Opsirnije informacije o gore pomenutim moze se naci na:

http://www.archives.gov/federal-register/electoral-college/electors.html

http://www.infoplease.com/spot/campaign2000race.html

http://www.house.gov/

http://www.gpo.gov/fdsys/pkg/GPO-CONAN-1992/pdf/GPO-CONAN-1992-6.pdf

Super PACs
https://www.opensecrets.org/pacs/superpacs.php?cycle=2012

*
*