Kupo-prodaja nekretnine; na americki nacin

Sta me navodi da se obratim na ovu temu je process kupo-prodaje kuce/kuca kroz koju upravo prolazimo, pa rekoh da podelim neka zapazanja iz prve ruke i ako je taj process danas dostupan preko neta svakom u ma kom bilo kraju sveta.

Sto se tice samog procesa, tj. papirologije oko kupo-prodaje malo je sta promenjano u zadnjih 40+ godina od moje kupovine prve kuce u Kaliforniji pa sve do zadnje kupo-prodaje koje su jos u toku.  Uglavnom, po pitanju kupovine stana ili kuce na dugorocni kredit (10 15 30 40 and 50 Year Mortgages) i dalje se traze dokazi imovinskog stanja, zaposlenja, kreditne istorije, kao i odreedjeno ucesce gotovinom od 5-20%+ od kupovne cene (u zadnje vreme daleko rigorozniji pregled papiralogije).

 Kamata i mesecna odplata kredita je zavisna od mnogo cega kako trzisnog kretanja tako i od licnog financijskog stanja i kreditne istorije kupca po bodovnom sitemu (FICO Scores).  Ovo zadnje, tj. kreditna istorija preovladjuje vecinu ostalog sto kupac ‘nosi na svoju dusu’ (izmedju ostalog sta ima u posedu i koliko para ima na bankovnom racunu).  FICO poeni se proracunavaju po kriterijuma podataka iz tri agencije - Equifax, Experian, i TransUnion: http://www.equifax.com/home/en_us, 

FICO scores se rangiraju od 300-850 poena s’ tim sto kupac sa vecim brojem poena dobija povoljniji kredit sa manjom kamatom.  Najveci zbir poena je sacinjen od 35% kreditne istorije kupca, 30% od vrednosti starog kredita, 15% duzine starog kredita, 10% od  kredita kojeg ima, i 10% za cega je postojeci kredit.  Detaljnije o FICO score moze se naci ovde; http://credit.about.com/od/df/g/ficoscore.htm

Sto se tice kamatne stope, opet da ponovim, najvise zavisi koji je FICO score; matematicki prosek (average score) u ovoj 2014g je 639, dok je najveci broj (median) 723 od mogucih 850! Svaka savezna drzava se razlikuje po kreditnoj istoriji koje se da videti iz ovog linka; http://www.credit-report-101.com/credit-score/average-fico-score.html.   Danasnji kreditni uslovi oko kupovine nekretnine (za licnu upotrebu ili izdavanje) su jos uvek dosta povoljni i sa FICO score od 740+ (i 20% cash ucesca) banke se nadmecu i nude povoljne uslove novim kupcima.  Za detaljniji pregled sadasnje kamte pogledajte ovde; http://tinyurl.com/o2wr4d4.

Iz svega navedenog  namece se pitanje koliko je isplative ‘bakcati’ se sa kupovinom nekretnina u ovom delu sveta(?!).  Kao i obicno, odgovor bi svako za sebe najbolje trebao da zna, dok uopsteno govoreci obzirom da americke banke prakticno placaju kamatu na ulozene pare daleko ispod stope inflacije (B of A CD = 0.02%;  detaljnije https://www.bankofamerica.com/deposits/bank-account-interest-rates.go) dosta konzervativnih manjih ulagaca investiraju deo kapitala sa njihovog racuna iz banke u kupovinu nekretnina za stanovanje i poslovne prostorije za izdavanje od kojih je vise isplativo na ulozene pare (8%-14%+) nego drzati ih u banci, ili nekim drugim ustanovama sa vecim rizikom.  Istini za volju, ni investicije u nekretnine nisu bez ‘odredjenih glavobolja’ I potencijalnog kraha (dokazano 2008me!), ali sa 40-50% ucescem gotovinom, sanse za promasaj su daleko manje (posebno sa uporedjenjem/igranjem sa Roulette ili Baccarat u Las Vegas-u). :)

Dosadasnje ulaganje (CA, TX, TN) sa nekretninama (12) je bilo vise nego pozitivno, nadam se da ce i narednih par biti iste srece, a ako ne bas u monetarnom smislu reci, svakako mi nece biti ovi penzionerski dani – dosadni. :)

U zavrsnom procesu kupovine kuca (za izdavanje):
*

http://tinyurl.com/pzfle49
http://tinyurl.com/lcf8m6m
http://tinyurl.com/luh6pw3

Kad vreme ucini svoje...

Ovog leta je upravo cetir godine od poslednje  posete mom rodnom Banatu (posle 26 godina!).  Bilo mi je  drago da se prosetam starim sokacima, prodjem kroz polja ozarenim toplim suncem i zutim suncokretom, ispunjena neodoljivim slatkim mirisom rascvetane kamilice i tek pokosene psenice. 
 

Susret sa nekim drugarima iz skolskih dana u prolazu i na seoskoj pijaci (vecinom jedva prepoznatim!) u mom Ostojicevu, Coki,  Kikindi… za tih sedam dana bio je dozivljaj u pravom smislu reci, po ovdasnjoj frazi;  - bittersweet. To je kad se covek u istom momentu oseca sretnim i tuznim, jer na kraju susreta rec ‘dovidjenja’ se vise osecala kao rec “zbogom” sa punom tezinom znacenja te reci kao nikada pre.  Cudan je osecaj biti veci stranac  medju svojima ali nepoznatim, nego ovde gde sam danas. Vreme je ucinilo svoje, i dok je u tom vremenu mnogo vode nasom Tisom proslo, isto tako se dosta prEzivelo i prOzivelo na obali Pacifika (Calif.), preriji Teksasa, i u sadasnjem nedalekom okruzenju - Appalachian planinama (TN)!

 

Secanje na proslost svake godine postaje sve bledje i bledje, ali dok se neki detalji iz tog vremena nepovratno gube, sve ostalo sto se jos pamti, postaje sve - draze i draze.  To sto se ‘gubi’ dodje godinama zakonom prirode svakom od nas, posebno nama koji smo se nasli u sutonu zivotnog ciklusa. Prepricati cega se jos secamo iz svog detinjstva nasim unucadima u sredini gde zivimo ne bi im moglo docarati nesto sto pripada drugom vremenu i iz drugog dela sveta sa kojim nemaju nikakvog fizickog dodira .Tesko je to i za one ciji su porodicni koreni presadjeni sirom starog kraja, a kamoli ovim rodjenim preko - grane i velike bare.   Navodim ovo ne iz razloga neke nostalgije koja je odavno iscezla, jer 2/3 mog zivota sam proveo u ovim sredinama, vec sta je CENA za vecinu nas koji smo se, svojim licnim izborom, otisnuli u beli svet i pretvorili rec ‘inostranstvo’ u potpuno nesto drugo gde se danas osecamo kao - svoji na svome. 

 

Ovde imam dva sina i dva unuceta : Najstariji unuk Jakob (16),  Dzek po naski  skraceno, mi je od najmaldjeg sina (Michael-Dragan), dok je Alexa (3) najmladja unuka od mog najstarijeg sina (Sasha).  Oboje zive u Texas-u.  Od  po-cerke Sherry, imam unuka Harrison (6) i unuku Sarah Grace (3) koji zive u Jackson, Tennessee.  Moja ‘Sosa’ (Joyce) brizno prati sve njih  gde je ko, kad je kome rodjendan , (zahvaljujuci Google kalendaru:-) , dok sam ja zaduzen za organizovanje posete , kako i na koji nacin je najbolje stici do njih, kolima ili avionom.

 

Dok me Dzek oslovljava sa grandpa, Harrison i Sarah Grace sa ‘B-Pa’ (bi-pa) .Alexa je jedina koja me pokazuje prsticem kad je otac pita; - Alexa, where is your DEDA?  Moram da priznam da mi ova zadnja ‘titula’ nekako najbolje lezi i ako sam vec odavno navikao da me u ovom komsiluku oslovljavaju svakojako koji nikako da se naviknu da to “ich” na kraju mog prezimena i nebi bilo tako tesko izgovoriti ako bi se izgovorilo iz dna duse kao sto se to izgovara na nasem brdovotom Balkanu. Ili jos tacnije, iz ravnice mog rodnog Banata.  Al’ ajd ‘ da ne sitnicarim o pojedinostima, iako se vec iz navedenog  da naslutitii da sam  neka  generacija  pre drugog svetskog rata iz kog jos pamtim neke detalje skoro kao – iz prve ruke (tacnije, vise iz bakinog zapecka, nego sa skolskog casa Istorije).

 

Kad spomenuh ‘bakin zapecak’  taj nekadasnji najtopliji kutak seoske peci koja je grejala celu spavacu/dnevnu sobu tokom dugih zimskih dana gde sam, kao osnovac radio domace zadatke i nestrpljivo cekao sledeci dan da se sastanem sa skolskim drugarima i debelooo ispricamo i izigramo jos na debljem preko noci napadanom snegu.  Bili su to lepi dozivljaji bez kojekakvih iPhone, mobilnog, I drugih kojekakvih spravica sa kojima su danasnji unucadi preokupirani. 

 

I na kraju ove price da pomenem i ovo; pocetkom ove nove pocela je i jubilarna 50-ta godisnjica mog zivota u inostrastvu, dok tamo daleko u nasem ravnom Banatu sam zauvek ostavio  izvore samo lepih i dragih uspomena iz rane mladosti i korene mog detinjstva, kao i vecne kuce mojih dedova i pradedova.

 

Pozdrav svim zemljacima ma gde se nalazili!