In July of 2010, I went to visit my old hometown for the first time in 26 years. It was short, for only seven days, but long enough to find out that nothing was the same the way I remembered during my last visit. The most visible and astonishing change were seeing some of my old friends whom I hardly recognized. A few of them, I didn’t recognize at all. I am sure some of them felt the same way about me as well, after all, none of us stay the same forever!
Prvi susret sa 'nepoznatim' u mom Ostojicevu
Sa Dragim i Vidom Glisin u Coki
U poseti kod rodjake Draginje Ilic i njene familije
Kod kuma/kume Svetozara i Ljubice Jablanov u Kikindi
Sa Svetozarom i kuma Jasminom Milankov u Kikindi
Kratka poseta iz SUP skolske generacije u Kikindi
Prva (i jedina!) familija iz Engleske nastanjena u Ostojicevu
Aktivno drustvo iz 'penzionerskog doma' u Ostojicevu
Posmatraci 'aktivnog drustva' (pensionera) u Ostojicevu
Here are some shots from that visit.
---------
---------
Tokom jula 2010 sam bio u kracoj poseti’najlepsem selu u svetu’ mom – Ostojicevu. U stvari, bio sam posetio sestru Seku u Coki (koja je isto bila u poseti iz Kalifornije, ali na malo duze). I ako sam bio svega sedam dana, prosao sam skoro svaku ulicu u Ostojicevu kojom sam mogao proci kolima (Rent-A-Car) i sreo kao i porazgovarao sa nekim ‘starim’ poznanicima kojih je bilo tesko prepoznati, jer su godine ucinile svoje.
Obisao sam i starog druga/ kuma i njegove u Kikindi, takodje i Livnicu gde sam bio ucenik SUP. Sa Sestrom sam obisao i siru okolinu mog sela (Padej, Jazovo, Crna Bara, Senta, Bikovo, N. Knezevac, i Kanjiza…). Prolazio sam kroz nasa polja gde se Suncokret sijao na sve strane, Kukuruzi bili u punom jeku rasta, i Zito se pocelo kositi. U Crnoj Bari video sam par Roda u gnezdu na vrh bandere. Izmedju Padeja i Sajana bio sam zastao da se nadisem svezeg mirisa Kamilice, a pri prelasku mosta bio sam izasao iz kola da se ‘nagledam’ nekih Zaba u kanalu.:)
Dok sam sedeo pored kanala, kola su prolazila jureci ‘svojim poslom’ i ne obracajuci se na moje prisustvo, a jos manje zainteresovani za sto covek sedi sam bas tu pored kanala bez pecaroskog stapa u ruci ili bilo kakvog drugog pribora oko sebe. Dobro je da nisu ni zastali, jer ne znam kako bih im mogao objasniti da sam zastao tu na putu gde sam nekada cesto i sam prolazio isto tako’ dizuci prasinu’ za sobom zureci da stignem gde sam bio naumio skoro i ne primecujuci sve to sto sam tog dana nasao tako interesantnim i vrednim paznje(?!).
Dok sam sedeo pored kanala, kola su prolazila jureci ‘svojim poslom’ i ne obracajuci se na moje prisustvo, a jos manje zainteresovani za sto covek sedi sam bas tu pored kanala bez pecaroskog stapa u ruci ili bilo kakvog drugog pribora oko sebe. Dobro je da nisu ni zastali, jer ne znam kako bih im mogao objasniti da sam zastao tu na putu gde sam nekada cesto i sam prolazio isto tako’ dizuci prasinu’ za sobom zureci da stignem gde sam bio naumio skoro i ne primecujuci sve to sto sam tog dana nasao tako interesantnim i vrednim paznje(?!).
Da, bili su to lepi i nezaboravni momenti iz te kratke posete. Za tih sedam kratkih dana, zapazio sam i poneo nazad sa sobom daleko vise tih lepih ‘sitnica i detalja’ iz svakodnevnog zivota tog naseg ravnog i lepog Banata nego sto sam vecinu tog cak i primecivao za mojih prvih 25 godina zivota!
Eh..., da mi je neko rekao onda (pre skoro 48 godina!) da cu se secati sa setom i dozom emotivne povezanosti sa dozivljajem iz banatskih i bacvanskih atara, mirisa Kamilice pored druma, i Zaba-kreketusa u kanalu, pomislio bih da je sigurno na nekim - pilulama; al' to je bilo onda u jeku mladosti i zurbom za zivotom, a ovo je sada, iz dalekog mog sadasnjeg komsiluka gde se secanje na stare uspomene cine (iz godine u godinu) sve lepsim i drazim kao nikad - pre!
Evo par slika iz te posete.
U kracoj poseti kod Stojana Veselinovic i 'Cveta' Vasin
U Novom Knezevcu (kod Opstine) pored Tise...
Sa sestrom u prolazu kroz Crnu Baru (i familije Roda:)!
U Novom Knezevcu (kod Opstine) pored Tise...
No comments:
Post a Comment